Seksualno prenosive bolesti

Seksualno prenosive bolesti Seksualno prenosive bolesti su izuzetno “bolna” i “osetljiva” tema o kojoj niko ne voli da priča, ali obzirom da malo ljudi zna kakvi su simptomi, kako se prenose i koliko opasne mogu da budu, mislimo da je izuzetno korisno biti upućen u bar one osnovne i najčešće kako bi odgovornije pristupali svom seksualnom životu. Evo nekih osnovnih informacija o 11 seksualno najčešćih polnih bolesti.

 

MEKI ČIR

Šta je: Bakterijska infekcija koja izaziva rane na ustima, grlu, usnama, anusu, jeziku, vagini ili penisu.

Kako se dobija: Meki čir možete dobiti ili preneti koža-na-kožu kontaktom sa otvorenim čirevima, preko ruku koje su dodirnule čir, ili seksualnih pomagala kao što su vibrator ili dildo koji su bili u kontaktu sa čirom.

Testiranje: Meki čirevi mogu izgledati kao sifilis ili genitalni herpes, pa doktor mora da analizira bris iz čireva da bi dobio tačnu dijagnozu.

Period inkubacije: 12 sati do 5 dana

Simptomi: Bolne otvorene rane na genitalijama, i u nekim slučajevima, otečeni i osetljivi limfni čvorovi u predelu prepona. Žene su manje sklone čirevima; umesto toga, njihovi simptomi uključuju bolno mokrenje ili pražnjenje, bolan odnos, rektalno krvarenje ili vaginalni sekret.

Lečenje: Antibiotici su obično efektivni.

Ako se ne lečite: Ranama koje ostaju od nelečenog čira rizikujete obolevanje od drugih polno prenosivih bolesti, kao i drugih tipova infekcija.

 

HLAMIDIJA

Šta je: Bakterijska infekcija koja se pojavljuje u mokraćnom kanalu, karlici, ili u očima.

Kako se dobija: Vaginalnim seksom, intimnim dodirivanjem, dodirivanjem genitalija-na-genitalije, i ponekad dodirivanjem osetljivih delova tela prstima koji su bili u kontaktu sa infekcijom (na primer, hlamidija se često pojavljuje u očima). Takođe se može preneti sa majke na bebu tokom trudnoće i porođaja. Korišćenje kondoma svaki put kad imate seks će značajno smanjiti šanse dobijanja ove bolesti.

Testiranje: Test mokraće i bris penisa ili vagine.

Period inkubacije: 1 ili 2 nedelje

Simptomi: Hlamidija često nema nikakve simptome. Ali znaci infekcije mogu biti peckanje tokom mokrenja ili sekret iz vagine ili penisa. Žene takođe mogu osetiti bol u donjem stomaku, imati bolne odnose ili krvarenja između menstruacija. Muškarci mogu imati otečene ili bolne testise.

Lečenje: Antibioticima

Ako se ne lečite: Žene koje se ne leče od hlamidije su u najrizičnijoj grupi, jer to može dovesti do upale karlice, ozbiljne infekcije reproduktivnih organa koja može izazvati neplodnost i komplikacije opasne po život kao što su vanmaterična trudnoća i teškoće prilikom trudnoće i porođaja. Trudne žene koje ne uzimaju antibiotike za lečenje infekcije, mogu je preneti na dete, što obično rezultira konjuktivitisom (upala očiju koja preti vidu), ili upalom pluća. Ove bebe su takođe u riziku od preranog rođenja sa premalom kilažom. Za muškarce, nelečena hlamidija može uzrokovati upalu testisa i sterilitet.

 

STIDNE VAŠI

Šta je: Mali insekti koji se hrane ljudskom krvlju. Iako su najčešće nađene u predelu genitalija, mogu da žive u bilo kom delu tela sa dlakama.

Kako se dobija: Seksualnim putem, koža-na-kožu kontaktom, ili preko odeće, posteljine ili daske toaleta.

Testiranje: Stidne vaši su vrlo mali, beličasto sivi paraziti koji izgledaju kao krabe. Moguće je videti insekte ili njihova jaja (koja su biserne boje i ovalnog oblika) u kosi. Primetićete da je koža ispod kose crvena i perutava, ili ćete videti male plave tačke- znake ujeda vaši. Ako niste sigurni da li imate vaši, posetite lekara.

Period inkubacije: 1 nedelja ako prvi put imate vaši, a 1 dan ako je recidiv.

Simptomi: Svrab u genitalnoj zoni ili bilo kom drugom delu pokrivenom dlakama.

Lečenje: Losioni koji sadrže hemijski permetrin. (Konsultujte se sa lekarom pre korišćenja bilo kog produkta koji sadrži hemijski lindan, koji može biti toksičan, pogotovo za nerođenu decu.) Posle nanošenja losiona, koristite fini češalj da izvadite vaši i njihova jaja (gnjide). Vaš/a seksualni/a partner/ka takođe mora da se leči, a sva odeća i posteljina koja je možda inficirana mora se oprati u vreloj vodi ili hemijski očistiti. U nekim slučajevima odeća, peškiri i posteljina moraju biti oprani par puta pre nego što se potpuno oslobode vaši.

Ako se ne lečite: Verovatno ćete preneti stidne vaši na bilo kog seksualnog partnera, ili bilo koga drugog sa kim ste u bliskom kontaktu.

 

GONOREJA

Šta je: Bakterijska infekcija

Kako se dobija: Oralnim, analnim ili vaginalnim seksom

Testiranje: Lekar će analizirati uzorak brisa iz penisa (iz mokraćnog kanala) ili vagine.

Period inkubacije: 1 dan ili 2 nedelje

Simptomi: Oko polovine žena koje imaju gonoreju nema nikakve simptome. Simptomi kod žena uključuju sekret iz vagine, često mokrenje, bol ili peckanje prilikom mokrenja, i bol između menstruacija. Simptomi kod muškaraca su najčešće bol prilikom mokrenja i sekret iz penisa.

Lečenje: Antibioticima

Ako se ne lečite: Kod žena može da izazove upalu karlice ili vanmateričnu trudnoću, što dalje vodi do neplodnosti ili komplikacija opasnih po život. Ostali problemi uključuju artritis, probleme sa srcem, a za zaražene bebe ozbiljne infekcije očiju.

 

HEPATITIS

Šta je: Postoje 5 tipova hepatitisa- od A do E- od kojih svi uzrokuju upalu jetre. Tip D utiče na one koji imaju tip B, a hepatitis E je ekstremno redak.

Kako se dobija: Tip A se dobija analno-oralnim kontaktom, dolaženjem u kontakt sa fecesom zaražene osobe, ili jedenjem/pijenjem hrane/vode kontaminirane hepatitisom A.

Tip B se dobija inficiranom krvlju, semenom tečnošću, vaginalnim sekretom, ili zaraženim iglama, uključujući opremu za tetovažu ili pirsing. Takođe može biti prenet sa majke na novorođenče.

Tip C se ne dobija lako seksualnim putem. Više se dobija kontaktom sa zaraženom krvlju, brijačima, iglama, opremom za tetovaže i pirsing, ili opremom za manikir i pedikir koja nije propisno očišćena, takođe se može preneti sa majke na novorođenče.

Tip D može se dobiti kontaktom sa zaraženom krvlju, iglama, ili seksualnim kontaktom sa osobom zaraženom HIV-om.

Tip E se prenosi preko fecesa, oralnim kontaktom, ili kontaminiranom vodom.

Testiranje: Svi tipovi hepatitisa se dijagnostifikuju testom krvi.

Period inkubacije: 2 nedelje do 5 meseci, iako hepatitis C može ostati neaktivan 10 godina pre nego što se pojave simptomi.

Simptomi: Ako se pojave simptomi, prilično su slični za svih 5 tipova hepatitisa: blagi simptomi prehlade, meka stolica, tamna mokraća, žutica (žuta koža i beonjače), umor i groznica.

Simptomi hepatitisa A takođe uključuju mučninu, povraćanje i bolove u stomaku.

Lečenje: Tipovi A i E uglavnom se vremenom povuku. Ako putujete u zemlju gde je hepatitis A čest, dve doze vakcine može sprečiti bolest. Ne postoji vakcina za hepatitis E.

Za hepatitis B, lekovi mogu pomoći nekim pacijentima. Ali kao i kod tipa A, tri doze vakcine može sprečiti bolest. (Zapravo je hepatitis B jedina seksualno prenosiva bolest koja se može sprečiti vakcinom).

Za hepatitis C i D, interferoni i drugi lekovi mogu pomoći nekim pacijentima, ali ne postoji vakcina ni za jedan od dva tipa.

Ako se ne lečite: Pošto se tip A i E uglavnom povuku vremenom, nijedan ne prerasta u hroničnu bolest. Tip B i C, ipak, mogu izazvati cirozu i rak jetre ako se ne leče; tip D takođe može da izazove rak jetre.

 

HERPES

Šta je: dva tipa virusne infekcije koja se karakterišu periodičnim bolnim ranama.

Kako se dobija: Oba herpesa simpleksa (virus-1 i 2) mogu se preneti seksom, ljubljenjem ili dodirivanjem zaražene regije. Kondom može sprečiti herpes prilikom vaginalnog ili analnog seksa, ali oralni kontakt sa genitalijama ili otvorenim ranama ga može preneti. Pranje ruku takođe može umanjiti mogućnost zaraze.

Testiranje: Lekar će pregledati rane i testirati bris iz čireva.

Period inkubacije: Obično 5 do 20 dana

Simptomi: Herpes simpleks virus-1 se obično pojavljuje u obliku rana ili plikova. Oni koji imaju hepres simpleks virus-2, neki nemaju simptome, dok se drugima mogu pojaviti znaci infekcije 5-20 dana posle seksualnog odnosa. Rani simptomi uključuju peckanje u predelu genitalija, bol u donjem delu leđa, bol tokom mokrenja, i simptome kao kod prehlade. Neko vreme kasnije, mogu se pojaviti male crvene izbočine oko genitalija ili na ustima; kasnije ove izbočine postaju bolni plikovi koji formiraju kraste, i povlače se.

Lečenje: Lekovima kao što su aciklovir i valaciklovir. Stres, opekotine od sunca i određena hrana su primarni uzroci izbijanja herpesa.

Ako se ne lečite: Iako herpes nije životno opasan, i ne pate svi ljudi koji ga imaju od izbijanja, oni koji imaju izbijanja nalaze da aktuelni lekovi umanjuju bol i ubrzavaju oporavak kad se pojave plikovi.

 

HIV/SIDA

Šta je: HIV je skraćenica za virus humane imunodeficijencije, virus koji napada imuni sistem, vodeći dalje do SIDE (sindroma stečene imunodeficijencije). SIDA je razarajuća jer je organizam osetljiv na životno ugrožavajuće infekcije i određene vrste raka.

Kako se dobija: Oralnim, analnim, ili vaginalnim seksom, i sa HIV pozitivne majke na bebu. Da biste je sprečili, koristite kondom svaki put prilikom seksa; istražite seksualnu istoriju novih partera; i ne delite igle ni sa kim ako koristite droge intravenozno. Ako ste trudni i HIV pozitivni, pričajte sa lekarom kako da sprečite prenošenje virusa na dete.

Testiranje: Test krvi će pokazati da li imate HIV. Ko god je seksualno aktivan i nesiguran u seksualnu istoriju svojih partnera, treba da se testira svake godine.

Period inkubacije: Neki ljudi imaju simptome ubrzo pošto su inficirani, ali za mnoge treba više od 10 godina da bi se pojavili simptomi.

Simptomi: Većina simptoma SIDE nisu uzrokovani direktno HIV-om, već infekcijama ili drugim stanjima uzrokovanim oslabljenim imunim sistemom. Ovo uključuje ozbiljan gubitak na težini, groznicu, glavobolju, znojenje, umor, ozbiljnu dijareju, nedostatak daha, i teško gutanje. Simptomi obično traju nedeljama ili mesecima i ne nestaju bez lečenja. U nekim slučajevima, infekcija rezultira smrću.

Lečenje: Za sada, ne postoji lek za SIDU, ali neki režimi lečenja koji kombinuju lekove kao što su AZT (Retrovir) sa ritonavirom ili novirom obezbeđuju efektivnost u poboljšanju imuniteta, time produžavajući živote mnogih obolelih. Kombinacija lekova pomogla je mnogo ljudi tokom godina, ali još uvek nije jasno koliko će lekovi ostati efektivni, posebno zato što efektivnost značajno varira od osobe do osobe.

Lekovi se takođe moraju uzimati u velikoj količini, obično na dnevnom nivou, a postoje i mnoge posledice. Kad se prestane sa tretmanom, mogu se pojaviti novi simptomi ili se stari mogu vratiti. Ako ste trudni i HIV pozitivni, korišćenje AZT-a tokom trudnoće i porođaja može smanjiti šansu prenosa virusa na bebu.

Ako se ne lečite: HIV brže prerasta u SIDU bez lečenja, obično zbog infekcija koje se razvijaju kao rezultat oslabljenog imunog sistema.

 

HPV/ GENITALNE BRADAVICE

Šta je: Grupa od više od 70 virusa, od kojih neki mogu izazvati rak grlića materice. Par tipova HPV-a uzrokuju genitalne bradavice.

Kako se dobija: Oralnim, analnim ili vaginalnim seksom i koža-na-kožu kontaktom. Da biste sprečili infekciju, koristite kondom. Nije jasno koliko su kondomi efektivni u sprečavanju HPV-a i genitalnih bradavica, ali će vas svakako zaštititi od drugih polno prenosivih bolesti, uključujući HIV.

Testiranje: Kad žena postane seksualno aktivna, ili od 18 godine, jednom godišnje treba da uzima Pap bris kako bi se otkrile bilo kakve promene na grliću. Pap brisevi su prva linija odbrane od HPV virusa, koji su obično bez simptoma. Ako razultat vašeg Pap testa ne bude normalan, lekar će ga verovatno ponoviti da bi potvrdio rezultate. Takođe se može uraditi DNK bris grlića da se identifikuje koji HPV virus imate (samo par tipova HPV-a su povezani sa rakom grlića i to obično nisu oni koji izazivaju genitalne bradavice). Ako se nađe HPV, obično se radi kolposkopija- test kojim se pregleda tkivo vagine i grlića uvećavajućim sočivima.

Da bi se ustanovile genitalne bradavice, pregledaju se grlić i vagina i uzima se uzorak sa površine bradavica za dijagnozu. Muškarci se pregledaju na isti način.

Period inkubacije: 1 mesec do par godina

Simptomi: Mnogi tipovi HPV-a nemaju simptome, iako neki izazivaju vidljive genitalne bradavice koje se mogu naći u vagini ili mokraćnom kanalu ili na grliću, penisu ili anusu. Retko se nađu u ustima ili grlu. Bradavice su obično boje mesa, mekane na dodir, i mogu izgledati kao minijaturni cvetići karfiola. Obično se javljaju u više od jedne regije i često su bezbolne, iako mogu da svrbe.

Lečenje: Ne postoji lek za HPV, pa tretman cilja kontrolu izbijanja bradavica- ako imate tip koji uzrokuje vidljive bradavice. Ako se ženi dijagnostifikuje određen tip HPV-a, lekar može predložiti biopsiju tkiva grlića da proveri znake raka. Važno je navesti da mnoge žene sa HPV-om ne dobiju rak grlića, ali je infekcija HPV-om važan rizičan faktor za ovo obolenje. Dalje lečenje široko varira u zavisnosti od toga kakvi su rezultati kolposkopije, DNK testa, i/ili biopsije tkiva grlića.

Postoje par hemikalija koji se direktno nanose za lečenje genitalnih bradavica. Neke su prepisane za korišćenje kod kuće, a neke mogu izazvati neprijatnost i koriste se jedino pod nadzorom lekara, a neke se ne smeju koristiti tokom trudnoće. Genitalne bradavice se takođe mogu otkloniti krioterapijom (smrzavanjem), spaljivanjem, ili operacijom laserima. U bar 30% tretiranih slučajeva, bradavice ponovo izrastu.

Ako se ne lečite: Pošto su neki tipovi HPV-a povezani sa rakom grlića, zanemarivanje lečenja može biti fatalno. Ali pošto su mnogi tipovi HPV-a bezopasni, treba samo da se prate sa godišnjim Pap brisevima (ili česće- svakih 3 do 6 meseci- ako je rezultat abnormalan).

Ako se genitalne bradavice ne leče, mogu da blokiraju vaginu, mokraćni kanal, ili anus i da postanu vrlo neugodne. Zavisno od toga gde se nalaze, genitalne bradavice mogu da izazovu rane i krvarenje. Povećanje veličine i broja bradavica takođe je moguće tokom trudnoće i kad je imuni sistem osobe oslabljen dijabetesom, presađivanjem organa, ili HIV-om/SIDOM, pored drugih stanja.

 

ŠUGA

Šta je: Gnjida koja buši kožu i polaže jaja.

Kako se dobija: Bliskim kontaktom ili spavanjem u posteljini ili nošenjem odeće zaraženog. Retko držanje ruku ili rukovanje može preneti šugu.

Testiranje: Dermatolog će uraditi par različitih testova na površini kože.

Period inkubacije: 1 nedelja ako ste prvi put inficirani; 1 dan ako je recidiv.

Simptomi: Znaci šuge uključuju intenzivan svrab, ili male izbočine ili osip na penisu, između prstiju, na zadnjici, grudima, zglobovima, butinama ili oko pupka.

Lečenje: Kreme i losioni koje sadrže permetrin moraju se naneti na celo telo od vrata naniže. (Kao i kod stidnih vaši, produkti koji sadrže lindan mogu biti štetni za trudnice; proverite sa svojim lekarom.) Promenite odeću i spavajte na čistoj posteljini nakon nanošenja losiona. Posteljina i odeća koja je možda zaražena treba da se opere u vreloj vodi ili da se nosi na hemijsko čišćenje.

Ako se ne lečite: Stalno češanje može izazvati infekciju, a ako se ne leči, šuga može preći na bilo koga sa kim ste u bliskom kontaktu.

 

 

SIFILIS

Šta je: bakterijska infekcija uzrokovana organizmom spirohetom.

Kako se dobija: Oralnim, analnim, ili vaginalnim seksom, ili intimnim dodirivanjem ili ljubljenjem. Majke ga mogu preneti na dete diranjem rana i onda diranjem deteta.

Testiranje: Dijagnoza sifilisa radi se preko testa krvi i/ili brisom sekreta iz čireva.

Period inkubacije: 1 nedelja do 3 meseca

Simptomi: Tokom prve faze infekcije sifilisom, bezbolne rane mogu se pojaviti na anusu, vagini, penisu ili u ustima, i povremeno na drugim delovima tela. Tokom druge faze (grubo 3 nedelje do 3 meseca posle prvih simptoma), inficirana osoba može imati simptome poput prehlade i moguće opadanje kose ili osip na tabanima i dlanovima- a u nekim slučajevima po celom telu. Takođe postoje prikrivene faze sifilisa tokom kojih su simptomi odsutni.

Lečenje: Prepisanim antibioticima- obično penicilinom.

Ako se ne lečite: Nelečeni sifilis može uzrokovati ozbiljno oštećenje mozga i nervnog sistema; mentalno propadanje; gubitak ravnoteže, vida, i drugih osećaja; bolove u nogama; i bolesti srca. Fetus je u posebnoj opasnosti ako se majka ne leči; šanse za rođenje mrtvog deteta i ozbiljne defekte na rođenju su veoma visoke.

 

TRIHOMONIJAZA

Šta je: bakterijska infekcija koja se manifestuje čirevima na ustima, grlu, usnama, anusu, jeziku, vagini ili penisu.

Kako se dobija: Koža-na-koža kontaktom sa otovrenim čirevima, rukama koje su dodirivale čireve, ili seksualnim pomagalima kao što su vibrator ili dildo koji su bilu u dodiru sa čirom.

Testiranje: Čirevi mogu da izgledaju kao sifilis ili genitalni herpes, pa lekar mora da analizira bris iz čira da bi dobio tačnu dijagnozu.

Period inkubacije: 12 sati do 5 dana

Simptomi: Bolni otvoreni čirevi na genitalijama, i u nekim slučajevima, otečeni i osetljivi limfni čvorovi u predelu prepona. Žene imaju manju šansu da doboju čireve; umesto toga, njihovi simptomi uključuju bolno mokrenje ili pražnjenje, bolan odnos, rektalno krvarenje, ili vaginalni sekret.

Lečenje: Antibiotici su obično efektivni.

Ako se ne lečite: Ranama koje ostaju od nelečenog čira rizikujete obolevanje od drugih polno prenosivih bolesti, kao i od drugih tipova infekcija.